1000 Жена

У српској традицији је изузетно значајна симболична вредност пешкира у обредима који прате важне догађаје у животу човека (свадба, рођење детета, крштење, подизање куће, дочек гостију, даривање цркви). Традиционални српски пешкири су најчешће израђивани од кудељног, ланеног, памучног, свиленог и тканог платна. Украшени су флоралним и геометријским мотивима у техници веза, златовеза и руком рађене или нецане чипке. Пакују се у наменски урађене фасцикле са уметком од пауса које истиче рафинираност веза и чипке. Као пословни поклон, симболизује пријатељство и однос заснован на поверењу и уважавању.

• Материјал:
  српско платно, шифон 
• Техника израде:
  вез и златовез
• Димензије:
  40 x 120 цм
• Време израде:
  120 сати

Aзбука се користила као ”везилачка почетница” (први комад младе везиље) и као модел за ширење просветитељских идеја са циљем описмењавања становништва. Корени златовеза су у Византији када је вештина веза била веома цењена, а вез златном и сребрном жицом био је привилегија богатог слоја грађана и свештенства. У средњовековној српској држави на двору су ношене  одоре од свиле и кадифе украшене златовезом. Касније се и свечана градска одећа украшавала златовезом. Монахиња Јефимија је после битке на Косову 1402. извезла похвалу ”великом кнезу Лазару” на свиленој тканини користећи златни конац. Опремљена у пригодни рам, азбука постаје рафиниран детаљ који употпуњујe сваки ентеријер.

• Материјал:
  платно, златни конац
• Техника израде:
  златовез
• Димензије:
  oд 23 x 27 цм
  дo 35 x 35 цм
• Време израде:
  80 сати

Минијатура је експонат изложбе под називом „Сто жена – сто минијатура“ која представља јединствену жирирану манифестацију у области рукотворина која мотивише жене и младе да се учешћем на изложби афирмишу и добију признање струке и јавности за свој рад. Експонати за изложбу се подносе у традиционалним техникама: вез, златовез, нецање, ткање, грнчарија, пустовање, плетење и чипка, а најбоље минијатуре буду награђене.
Минијатуре Етно мреже спајају уметност и вештину, традиционално и савремено, индивидуално и колективно, и одишу заборављеним духом народне уметности.

• Материјал:
  платно, конац, вуна
• Техника израде:
  ткање, нец, злато/вез
• Димензије:
  oд 20 x 20 цм
  дo 45 x 45 цм
• Време израде:
  30 сати

Пустовање представља најстарију традиционалну технику обраде текстила која подразумева вишечасовно трљање вуне топлом водом и сапуном.
Ова техника је превасходно била заступљена у планинским пределима и пустовани комади (шатори, мадраци, одећа, обућа, играчке и украсни предмети који су били потребни у домаћинству) су били огледало богатства породице и броја оваца, те је ова техника је постојала код свих народа, посебно у планинским подручјима.
Пустовањем се данас израђују употребни и декоративни комади, а мотиви заступљени на подметачима су преузети са декоративне пластике манастира Хиландара.

• Материјал:
  Вуна
• Техника израде:
  Пустовање
• Димензије:
  40 x 40 цм
• Време израде:
  16 сати

Ткани комади за столице и сто су врло практични детаљи који пословном простору или кућном ентеријеру дају топлину и оплемењују простор, као осавремењени и рафинирани елементи српске традиције. Различитих дезена са утканим аутентичним мотивима стапарског и пиротског ћилима могу се уклопити у сваки простор. Пакују се у кутије, појединачно или сет од два и више.

• Материјал:
  памук, вуна
• Техника израде:
  ткање
• Димензије:
  40 x 40 цм
• Време израде:
  20 сати

Простирке и подметачи са мотивима са стапарског и пиротског ћилима су препознатљив српски бренд. Израђују се захтевном техником клечања, са мотивима корњаче и руже, где свака пара има своју симболику и пружа топлину и оплемењује животни и пословни простор.
Стапарски ћилим је, уз пиротски, најпознатији аутохтони српски ћилим, настао у домаћој радиности у селу Стапар, у Бачкој, на северозападу Војводине, у 18. веку. Пиротски и стапарски ћилими су обично ткани у пару са препознатљивим мотивима које су веште ткаље подигле на ниво народне уметности.

• Материјал:
  памук и вуна
• Техника израде:
  ткање/клечање
• Димензије:
  60 x 120 цм
• Време израде:
  32 сатa

Пустоване лопте се сматрају најстаријом играчком коју су деца некада правила ручним ваљањем животињске длаке, најчешће са жељом да прекрате време и забаве се током чувања стоке. Данас се пустоване лопте изражују у различитим величинама углавном од вуне природне боје (мрка, сива и бела), са разноврсним шарама и мотивима са зубуна, а неке у средини имају пиринач у ораховој љусци који пријатно звецка током котрљања лопте. Оплемењује ентеријер и користи се као украс за јелку, анти стрес лопта и играчка да децу.

• Материјал:
  вуна
• Техника израде:
  пустовање
• Димензије:
  9 цм
• Време израде:
  8 сати

Традиционална српска тканица се у народу од милоште називала „душепазитељица“. Због јарких боја приписују јој се магијска својства и верује се да штити онога ко је носи. Постоји мушка и женска. Користи се као појас на народној ношњи или као декоративни елемент и својим мотивима представља инспирацију за друге производе засноване на препознатљивом и аутентичном мотиву. Тканица је опремљена у пригодну кутију која омогућава да стоји у ентеријеру или на радном столу.

• Материјал:
  вуна, памук 
• Техника израде:
  ткање
• Димензије:
  10 x 90 цм
• Време израде:
  16 сати

У Етно мрежи се раде разноврсне реплике етно рукавица – са прстима или само са палцем, до пола прста или преко зглоба, а и чипкане. Посебну пажњу привлаче реплике женских и мушких рукавица из источне Србије са цветним мотивима и извезеним прстеном на домалом прсту и лоптастим кићанкама на узицама за везивање на зглобном почетку рукавица. Мање је познато и да су мушкарци некада плели рукавице са два палца које су користили у раду, и кад се једна страна рукавице “истрошила”, окренули би похабани длан на надланицу и наставили да користе рукавицу.

• Материјал:
  памук, вуна
• Техника израде:
  плетење, вез, чипка
• Димензије:
  Стандардне
• Време израде:
  20 сати

Двопређне чарапе чине незаобилазан део српског фоклора из Књажевца у источној Србији, разноврсне у орнаменталном компоновању и богатог колорита. Двопређне чарапе, женске и мушке, као одевни предмети рађени су претежно у две основне боје - црна и црвена. Данас у селима има мало сачуваних двопређних чарапа, и тек понека жена зна да их плете, а техника плетења је посебна на пет игала. У Завичајном музеју у Књажевцу издваја се етнографска збирка ових чарапа, јединствена у свету – Музеј чарапа у оквиру сталне поставке.

• Материјал:
  вуна
• Техника израде:
  плетење на 5 игала
• Димензије:
  од 20 x 40 цм
  до 25 x 160 цм
• Време израде:
  40 сати

Столњаци и надстолљнаци се најчешће израђују од памучног или ланеног платна у различитим димензијама и облицима. Украшени су флоралним и геометријским мотивима у техници веза, који уносе топлину и разиграност у ентеријер и доприносе породичној и свечаној атмосфери.
Поставка простора за приватне и пословне намене, ће уз овакве стољњаке изгледати елегантно и рафинирано. Пакују се у наменски урађене фасцикле са уметком од пауса који истичу финоћу веза.

• Материјал:
  српско платно, ланено платно, шифон
• Техника израде:
  вез и рељеф
• Димензије:
  од 30 x 80 цм
  до 60 x 60 цм
• Време израде:
  Кецеља: 10 сати
  Надстолњак: 56 сати
  Јастучница: 16 сати

Подметачи за шоље се израђују ткањем, најчешће техником клечања из које у рукама вештих ткаља, произилазе компликовани геометријски мотиви. Доступни су у мноштву дезена и боја, различите текстуре, са дужим и краћим ресама, а ткалачки најзахтевнији примерци су мали уметнички комади. Пакују се појединачно или као сет од шест подметача, и представљају сасвим несвакидашњи детаљ у канцеларијском амбијенту као употребни предмет – подметач испод ваше шоље за кафу.

• Материјал:
  вуна, памук
• Техника израде:
  ткање
• Димензије:
  од 3 x 10 цм
  до 10 x 10 цм
• Време израде:
  2 сата

По занимању економиста, из лјубави према традицији већ десетак година сезаједно са својом ћерком посвећено бави израдом рукотворина у техници веза и златовеза. Од 2008. је у континуитету ангажована у Етно мрежи као члан Управног одбора, стручни сарадник за набавку материјала за рад и едукатор у техници веза и златовеза.

Од 2008. води локално удружење „Етнодом гороцвет“ у Инђији које је формирано на њену иницијативу уз подршку Етно мреже и општине Инђија, која коирсти производе ове групе као своје пословне поклоне. Јованка је учесник и организатор многобројних изложби рукотворина у землји и иностранству и носилац пројеката за заштиту и очување традиционалног наслеђа Срема у сарадњи са институцијама у покрајини.

• Техникa:
  Вез и златовез

По професији инжењер архитектуре који од детињства гаји љубав ка традиционалној техници веза.2013. завршава и обуку у организацији Етно мреже и као члан оснивачке скупштине учествује у оснивању удружења „Бео-етно визија“ које ангажује незапослене жене на изради традиционалних рукотворина.

Захваљујући стручном знању и креативности веома је успешна у дизајну монограма ћириличног писма, користећи и мотиве из „Мирослављевог јеванђеља“, које и Етно мрежа користи као протоколарне поклоне. Учесник је већине пројеката које организује Етно мрежа, и поносан аутор изложби удружења „Бео-етно визија“ у Будимпешти.

• Техникa:
  Вез и златовез

Академски сликар и костимограф из Београда, ангажована је као дизајнер и едукатор Етно мреже у техникама веза и плетења. Као едукатор макрамеа, веза, кројења и шивења доприноси преквалификацији жена и помаже социјализацији угрожених жена у њиховој борби за бољи друштвени и економски положај. Својим едукативним способностима, умећем и талентом доприноси оплемењивању и популаризацији традиционалних рукотворина.

Од 1997. своје знање веома успешно преноси младим уметницима широм Србије. Као признати уметник и познавалац моде, ангажована је као члан жирија на већини манифестација које се баве модно-уметничком тематиком. Аутор је многобројних ревија високе моде и изложби, а на сајмовима моде и културно-уметничким манифестацијама, осваја бројне награде.

• Техникa:
  Вез и златовез

Као незапослени грађевински техничар и мајка двоје деце, уз подршку Етно мреже 2009. оснива локално занатско удружење грађана „Ленка“ чији се рад заснива на производњи, промоцији и пласману рукотворина. Конструктивна и добро организована, у рад удружења уклјучила је десетак незапослених жена са територије општине Оџаци, обезбедивши им неопходну едукацију и прилику за извор прихода.

Курс ткања је завршила 2007.у Зајечару, а курс пустовања 2009. у сарадњи са удружењем Розета из Сенте. Добитник је награде у техници пустовања на првој жирираној изложби минијатура 201о. Активно се бави пустовањем и ткањем, са акцентом на израду мотива са стапарског ћилима као аутентичног елемента војвођанског наслеђа. Као едукатор Етно мреже предано ради на очувању ових старих техникаи кроз креативне радионице, преноси љубав за традицију на децу и младе.

• Техникa:
  Пустовање

Филолог, професор шпанског језика, али због „љубави на први поглед”, 2012. одлучује да заврши курс у техници пустовања, а након губитка посла, одлучује да се овим традиционалним занатом бави и професионално. Од тада се као чланица удружења „Бео-етно визија” из Београда предано бави израдом рукотворина у техници пустовања и учествује на изложбама како у земљи, тако и у иностранству.

Посебну пажњу поклања и очувању наше средњовековне традиције, па најчешће за украшавање рукотворина користи орнаменте са фрески наших манастира из тог периода.

• Техникa:
  Пустовање

По занимању домаћица, у потпуности посвећена својој породици, у свет ткања улази надограђујући традиционалне вредности српске породице. У јануару 2006.завршава курс ткања који је организовала Етно мрежа уз подршку УСАИД-а као покровитеља активности на очувању традиционалног наслеђа. У међувремену, усавршава традиционалну технику клечања и специјализује се за израду тканица (појас који се некад носио на народној ношњи) и дизајнираних рукотворина базираних на том мотиву.

Уз велико залагање и посвећеност постаје истакнути промотер за очување старих техника израде рукотворина, са желјом да прошири постојећа знања те крајем 2007. у Манаковој кући завршава и курс златовеза. Двоструки је добитник признања на жирираној изложби минијатура 201о. и 2011. за експонате у техници ткања а од новчане награде купује аутомобил. Своје знање и искуство несебично преноси локалној заједници како би се традиционална знања сачувала и пренела на следеће генерације.

• Техникa:
  Ткање

Поред завршене текстилне школе, завршава и обуке за различите технике израда рукотворина. од 2014. постаје и едукатор за технике ткања, веза, златовеза и пустовања, од када предано ради на обучавању деце и младих којима несебично преноси своје знање и искуство.

Као члан удружења „Ленка“ активно учествује у изради и очувању стапарског ћилима – аутентичног традиционалног наслеђа Војводине и осмишљава савремене комаде с мотивима овог аутохтоног бренда. Редовни је учесник ткачких колонија у Стапару и на Старој планини, као и жирираних изложби „100 жена – 100 минијатура“.

• Техникa:
  Ткање

Иако економски техничар по струци, из љубави према традицији и народним рукотворинама 2003. прикључује се кикиндској задрузи „Уникат“, која је настала у оквиру истог пројекта као и Етно мрежа. Након низа обука и сталног усавршавања, 2010. постаје сертификовани едукатор за технике ткања и нецања.

Учесник је многих изложби и добитник престижних награда, међу којима и награде за експонат младог аутора у техници нецане чипке на првој жирираној изложби „100 жена - 100 минијатура“.

2011. покреће сопствену предузетничку радњу „Фрајла“ за производњу одеће и предмета за ентеријер рађених традиционалним техникама. Посвећена је очувању захтевне технике израде најфиније чипке (нецање), коју користи и приликом израде одеће и сувенира.

• Техникa:
  Нецање

Дипломирани економиста по занимању, који се из љубави према традицији опредељује за израду рукотворина у техници нецања. Како и сама каже, „техника је одабрала њу, а не она технику”.

Члан је удружења„Панонке” изПанчева, у оквиру којег учествује на разним манифестацијама, које су посвећене очувању традиције И народним рукотворинама. Након завршене едукације у организацији Етно мреже 2016 постаје и лиценцирани едукатор за технику нецања.

Као учесница жириране изложбе„100 жена - 100 минијатура” 2017.освојила је прву награду у техници нецање/хеклање.

• Техникa:
  Нецање

Академски сликар и примењени уметник, и некада истакнути уметнички директор Културног центра Неготин, са дугогодишњим искуством ликовног педагога, које је препоручује као изузетног едукатора који има вишегодишње искуство у преношењу знања у свим традиционалним техникама.

Члан је УЛУПУДС-а и аутор бројних самосталних изложби, као и учесник колективних представлјања уметника из Србије на одабраним изложбама у землји и иностранству. Изузетно продуктиван уметник и добитник престижних награда и признања за уметничко стваралаштво.

Етнолог и посвећени чувар мотива неготинске крајине и аутентичног влашког наслеђа које промовише и чува од заборава као члан уметничког савета, едукатор, регионални координатор и врсни дизајнер Етно мреже од 2005.године.

• Техникa:
  Ткање

Иако је своје радно искуство стекла радом у банци, након завршене обуке и стеченог сертификата, прикључује се групи оснивача уметничко занатске задруге„Занарт“.У оквиру занатске задруге ангажована је као вешт координатор који организује активности на очувању традиције неготинског краја и аутентичних мотива источне Србије. Ангажована је на припреми и реализацији пројеката за едукацијуи оспособљавање жена, младих и особа са посебним потребама.

С љубављу израђује традиционалне кухињске посуде од теракоте, за које је добила многа домаћа и међународна признања и наградена многобројним изложбама и манифестацијама у земљи и иностранству.

• Техникa:
  Грнчарија

Као дипломирани техничар за хортикултуру, наследила је љубав према традицији и техници веза од своје мајке, која је такође искусна везиља, а у организацији Етно мреже завршила је и обуку за технику ткања.

Као најмлађи члан Етно мреже и удружења „Панонке“, омиљена је због свог ентузијазма и позитивне енергије, коју преноси на своје сараднике. Иако млада, ради вредно и веома квалитетно, па је тако већ два пута учествовала на изложби „100 жена – 100 минијатура“ и ангажовала се у пројекту јавних радова.

Своју љубав ка везу исказује и украшавењем своје гардеробе овом техником , и своје пријатеље често обрадује уникатним везеним детаљима.

• Техникa:
  Вез и златовез

Обуку за вез и златовез завршава још у средњој школи, од када расте њено интересовање за израду народних рукотворина. У првом пројекту јавних радова у организацији Етно мреже учествује одмах након завршетка средње школе и стиче прво професионално искуство и радни стаж. Овај пројекат јој је пружио веома важно искуство и прилику да упозна жене из свих крајева Србије и по први пут посети град Београд, што јој је донело потребни елан и опредељеност да настави да се посвећено бави израдом рукотворина.

Вредно користи сваку прилику за едукацију и напредовање, па завршава и обуку за технику ткања и наставља да кроз украшавање хиландарских пешкира, усавршава технику веза и златовеза, којим се бави већ осам година.

• Техникa:
  Вез и златовез

Вишегодишње искуство у организацији производње трикотаже у Великом Градишту и Великој Хочи, обогаћено низом едукација и пројеката уз подршку Етно мреже и УСАИД-а и усавршавањем знања о техникама пустовања, керамике и плетења. Стечено искуство радо преноси на младе и жене широм Србије како би традиција продрла у савремене токове наших живота. Поседује искуство у припреми и реализацији пројеката у сарадњи с институцијама и донаторима.

Као стручни сарадник Етно мреже залаже се за подршку руралном развоју и улаже напоре да жене узму активније учешће у креирању бољих услова живота у својим локалним заједницама, кроз већу запосленост, развој туризма, повећање културних активности и очување традиције.

• Техникa:
  Пустовање

Ткањем се бави већ петнаестак година, али се и даље усавршава као посвећени учесник ткачких колонија на Старој планини и у Стапару. Умеће ткања и вештине демонстрације ове технике презентовала је радећи у галерији Етно мреже и у сарадњи са удружењем „Бео-етно визија“ из Београда.

Највише воли да израђује српске тканице и сувенирски програм с овим мотивом попут обележивача за књиге и привезака за кључеве. У народу још називана и „душепазитељица“ због изузетно богатог колорита, српска тканица даје јој слободу да ужива у игри преплетаја и комбиновања боја.

• Техникa:
  Ткање

Од детињства се бавила фолклором, што је навело да заврши курс ткања 2005. године, када из хобија почиње да се бави израдом предмета у овој техници. Кроз удружење „Панонке“ завршава и курс нецања, након чега се 2010. године храбро одлучује да отвори самосталну ткачко-занатску радњу „Катарина М“, за коју добија и сертификат „Отворене шаке“.

Највећу инспирацију проналази у изради елемената народне ношње и текстилних сувенира, где комбинује технике ткања, нецања и хеклања. Добитник је и награде за најбољи сувенир Града Панчева, а с народном ношњом коју је сама израдила учествује на многим међународним смотрама фолклора. Редовни је учесник изложбе „100 жена - 100 минијатура“.

• Техникa:
  Нецање

Председница је локалног удружења за производњу рукотворина „Мисија креатива“, које је основано уз подршку УСАИД-а и Етно мреже 2007. године, који су Славици и младима у Кладову пружили прилику да заврше обуку у технициу грнчарије, а чланицама удружења обуку ткања.

Вођством у удружењу даје активан допринос очувању традициионалног наслеђа источне Србије кроз учешће на тематским изложбама и манифестацијама, као и кроз сарадњу са локалном самоуправом и РАРИС-ом.

Инспирацију за дизајн проналази у узорцима грнчарије из периода Римског царства у околини Кладова, а сваки израђени комад подер естетске и културолошке, има и своју употребну вредност.

• Техникa:
  Грнчарија

По струци преводилац за руски и француски језик, који одлучује да се професионално бави израдом народних рукотворина. Још као млада девојка почиње да се бави плетењем, а касније усавршава и вез, златовез и хеклање.

У изради одевних предмета воли да комбинује технике, па тако плетене производе украшава везом. Захваљујући квалитету њеног рада сарађивала је са конфекцијском кућом „Сент Џорџ“, за коју је радила шалове и са модним креатором Батом Спасојевићем, за кога је радила плетене рукавице украшене везом.

Иако се бави и израдом модерних плетених комада, посвећена је традиционалним мотивима и редовно учествује на етно фестивалима и изложби „100 жена – 100 минијатура“.

• Техникa:
  Плетење

Плетењем се бави дуги низ година, а завршила је и обуку за технику нецања. Од плетеног програма израђује чарапе, капе, рукавице и шалове укарашене везом, а највише ужива кад плете двопређне чарапе, које су јединствене у свету и карактеристичне за Тимочки крај.

Богате разним колористичким орнаментима двопређне чарапе су изразити представници фолклорне „наивне“ уметности и пружају могућност плетиљи да искаже своју креативност и умешност.

Председница је удружења „Етно центар“ из Књажевца и организатор је многобројних курсева у традиционалним техникама и креативних радионица намењених деци и младима. Такође, захваљујући њеном ангажовању, успостављена је сарадња између локалног удружења жена и Завичајног музеја у Књажевцу који има сталну поставку двопређних чарапа и служи као извор инспирације и знања за локалне плетиље.

• Техникa:
  Плетење

Стицала је искуство радећи својевремено у индустрији трикотаже и едукацијом кроз обуке у организацији Етно мреже за технике веза, хеклања и ткања. Израђује плетени одевни програм, као што су чарапе, капе и рукавице, које укарашава богатим везом са цветним мотивима. Инспирацију за свој рад проналази у везеним мотивима карактеристичним за хомољски крај.

Са удружењем „Ентузијасти“ , чији је дугогодишњи члан, учествује на изложбама и манифестацијама, а у сарадњи са Етно мрежом, у пројекту јавних радова и изложби „100 жена - 100 минијатура“.

• Техникa:
  Плетење

Бави се плетењем, које је научила у оквиру породице, а 2010. завршава обуку за технику златовеза, у организацији Етно мреже. Од тада учествује у пројектима Јавних радова, у оквиру којих израђује азбуке у техници златовеза. Вредним радом усавршила је технику и постала једна од најбољих везиља. Осим ових техника, завршила је и обуку за технику пустовања вуне.

Такође, са удружењем „Мир и завичај“ радо учествује у локалним манифестацијама, као што су „Дани банице“ у Белој Паланци, у оквиру којих приређују изложбе народних рукотворина.

• Техникa:
  Вез и златовез