1000 Жена

Јованка је бившa књиговођа која је пронашла ново звање у креативном послу израде рукотворина у техници веза и златовеза. Од свега највише воли да везе нашу азбуку у златовезу. Добитница је бројних награда, међу којима се издваја прво место у техници хеклања у Старој Пазови, као и прво место у техници веза у Инђији. Чланица је удружења „Мирис завичајa” из Беле Паланке и већ годинама се мајсторски бави израдом рукотворина. Њене минијатуре су одабране као најбоље у конкуренцији од 164 рада у оквиру шесте жириране изложбе „100 жена - 100 минијатура“ 2018.године. Јованка с разлогом види себе као жену која воли да учи и развија вештине неговањем различитих техника, па је тако 2019. године савладала и технику ткања на обуци коју је спровело њено удружење. Сматра да је ручни рад, рад са душом.

• Техникa:
  Вез и златовез

По занимању текстилни техничар, Горана се посветила изради рукотворина у традиционалној техници веза и златовеза. Основала је удружење за рурални развој „Узор“ како би оснажила жене и њихов рад, и тако допринела да се очува и наша култура и традиција. Везом се бави активно већ 10 година, а занатство је део њеног живота одувек. Израђује минијатуре и јелеке, па је тако 2021.године добила награду за вез на папиру (комбинована техника) у оквиру жириране изложбе „100 жена - 100 минијатура“ а знање које преноси на млађе нараштаје, донело је признање њеној унуки која је 2022. године на овој престижној изложби добила награду у категорији младог аутора. Увек испуњена новим идејама о самоусавршавању, Горана похађа многе курсеве и у слободно време се бави калиграфијом и падобранством. Добитница је дипломе за учешће у летњој школи калиграфије у манастиру Студеница.

• Техникa:
  Вез и златовез

Мира је још као дете научила технике веза и златовеза, али тек од пензије јој је ово главна окупација и страст. Званично је све почело 2010. године када је удружење „Панонке Панчево“ спровело обуку веза у којој је она учествовала. Након тога постаје чланица Панонки а захваљујући преданом раду, постаје и едукатор у техници веза и златовеза што јој је пружило прилику да овај племенит занат преноси женама и младима широм Србије. Поред израде везених комада, надахнуће проналази у дружењу и припадању групи. Њена конзистентност у раду израз је њене потребе да овакве занате подели с младим нараштајем и мотивише их да наставе традицију своје земље кроз израду рукотворина. Највише воли да прави пустоване лопте, чиније, шешире, торбе. Поред веза, научила је и технику ткања на обуци у удружењу.

• Техникa:
  Вез и златовез

Као незапослени грађевински техничар и мајка двоје деце, уз подршку Етно мреже 2009. оснива локално занатско удружење грађана „Ленка“ чији се рад заснива на производњи, промоцији и пласману рукотворина. Конструктивна и добро организована, у рад удружења уклјучила је десетак незапослених жена са територије општине Оџаци, обезбедивши им неопходну едукацију и прилику за извор прихода.

Курс ткања је завршила 2007.у Зајечару, а курс пустовања 2009. у сарадњи са удружењем Розета из Сенте. Добитник је награде у техници пустовања на првој жирираној изложби минијатура 201о. Активно се бави пустовањем и ткањем, са акцентом на израду мотива са стапарског ћилима као аутентичног елемента војвођанског наслеђа. Као едукатор Етно мреже предано ради на очувању ових старих техникаи кроз креативне радионице, преноси љубав за традицију на децу и младе.

• Техникa:
  Пустовање

Филолог, професор шпанског језика, али због „љубави на први поглед”, 2012. одлучује да заврши курс у техници пустовања, а након губитка посла, одлучује да се овим традиционалним занатом бави и професионално. Од тада се као чланица удружења „Бео-етно визија” из Београда предано бави израдом рукотворина у техници пустовања и учествује на изложбама како у земљи, тако и у иностранству.

Посебну пажњу поклања и очувању наше средњовековне традиције, па најчешће за украшавање рукотворина користи орнаменте са фрески наших манастира из тог периода.

• Техникa:
  Пустовање

По занимању домаћица, у потпуности посвећена својој породици, у свет ткања улази надограђујући традиционалне вредности српске породице. У јануару 2006.завршава курс ткања који је организовала Етно мрежа уз подршку УСАИД-а као покровитеља активности на очувању традиционалног наслеђа. У међувремену, усавршава традиционалну технику клечања и специјализује се за израду тканица (појас који се некад носио на народној ношњи) и дизајнираних рукотворина базираних на том мотиву.

Уз велико залагање и посвећеност постаје истакнути промотер за очување старих техника израде рукотворина, са желјом да прошири постојећа знања те крајем 2007. у Манаковој кући завршава и курс златовеза. Двоструки је добитник признања на жирираној изложби минијатура 201о. и 2011. за експонате у техници ткања а од новчане награде купује аутомобил. Своје знање и искуство несебично преноси локалној заједници како би се традиционална знања сачувала и пренела на следеће генерације.

• Техникa:
  Ткање

Поред завршене текстилне школе, завршава и обуке за различите технике израда рукотворина. од 2014. постаје и едукатор за технике ткања, веза, златовеза и пустовања, од када предано ради на обучавању деце и младих којима несебично преноси своје знање и искуство.

Као члан удружења „Ленка“ активно учествује у изради и очувању стапарског ћилима – аутентичног традиционалног наслеђа Војводине и осмишљава савремене комаде с мотивима овог аутохтоног бренда. Редовни је учесник ткачких колонија у Стапару и на Старој планини, као и жирираних изложби „100 жена – 100 минијатура“.

• Техникa:
  Ткање

Иако економски техничар по струци, из љубави према традицији и народним рукотворинама 2003. прикључује се кикиндској задрузи „Уникат“, која је настала у оквиру истог пројекта као и Етно мрежа. Након низа обука и сталног усавршавања, 2010. постаје сертификовани едукатор за технике ткања и нецања.

Учесник је многих изложби и добитник престижних награда, међу којима и награде за експонат младог аутора у техници нецане чипке на првој жирираној изложби „100 жена - 100 минијатура“.

2011. покреће сопствену предузетничку радњу „Фрајла“ за производњу одеће и предмета за ентеријер рађених традиционалним техникама. Посвећена је очувању захтевне технике израде најфиније чипке (нецање), коју користи и приликом израде одеће и сувенира.

• Техникa:
  Нецање

Дипломирани економиста по занимању, који се из љубави према традицији опредељује за израду рукотворина у техници нецања. Како и сама каже, „техника је одабрала њу, а не она технику”.

Члан је удружења„Панонке” изПанчева, у оквиру којег учествује на разним манифестацијама, које су посвећене очувању традиције И народним рукотворинама. Након завршене едукације у организацији Етно мреже 2016 постаје и лиценцирани едукатор за технику нецања.

Као учесница жириране изложбе„100 жена - 100 минијатура” 2017.освојила је прву награду у техници нецање/хеклање.

• Техникa:
  Нецање

Академски сликар и примењени уметник, и некада истакнути уметнички директор Културног центра Неготин, са дугогодишњим искуством ликовног педагога, које је препоручује као изузетног едукатора који има вишегодишње искуство у преношењу знања у свим традиционалним техникама.

Члан је УЛУПУДС-а и аутор бројних самосталних изложби, као и учесник колективних представлјања уметника из Србије на одабраним изложбама у землји и иностранству. Изузетно продуктиван уметник и добитник престижних награда и признања за уметничко стваралаштво.

Етнолог и посвећени чувар мотива неготинске крајине и аутентичног влашког наслеђа које промовише и чува од заборава као члан уметничког савета, едукатор, регионални координатор и врсни дизајнер Етно мреже од 2005.године.

• Техникa:
  Ткање

Иако је своје радно искуство стекла радом у банци, након завршене обуке и стеченог сертификата, прикључује се групи оснивача уметничко занатске задруге„Занарт“.У оквиру занатске задруге ангажована је као вешт координатор који организује активности на очувању традиције неготинског краја и аутентичних мотива источне Србије. Ангажована је на припреми и реализацији пројеката за едукацијуи оспособљавање жена, младих и особа са посебним потребама.

С љубављу израђује традиционалне кухињске посуде од теракоте, за које је добила многа домаћа и међународна признања и наградена многобројним изложбама и манифестацијама у земљи и иностранству.

• Техникa:
  Грнчарија

Као дипломирани техничар за хортикултуру, наследила је љубав према традицији и техници веза од своје мајке, која је такође искусна везиља, а у организацији Етно мреже завршила је и обуку за технику ткања.

Као најмлађи члан Етно мреже и удружења „Панонке“, омиљена је због свог ентузијазма и позитивне енергије, коју преноси на своје сараднике. Иако млада, ради вредно и веома квалитетно, па је тако већ два пута учествовала на изложби „100 жена – 100 минијатура“ и ангажовала се у пројекту јавних радова.

Своју љубав ка везу исказује и украшавењем своје гардеробе овом техником , и своје пријатеље често обрадује уникатним везеним детаљима.

• Техникa:
  Вез и златовез

Обуку за вез и златовез завршава још у средњој школи, од када расте њено интересовање за израду народних рукотворина. У првом пројекту јавних радова у организацији Етно мреже учествује одмах након завршетка средње школе и стиче прво професионално искуство и радни стаж. Овај пројекат јој је пружио веома важно искуство и прилику да упозна жене из свих крајева Србије и по први пут посети град Београд, што јој је донело потребни елан и опредељеност да настави да се посвећено бави израдом рукотворина.

Вредно користи сваку прилику за едукацију и напредовање, па завршава и обуку за технику ткања и наставља да кроз украшавање хиландарских пешкира, усавршава технику веза и златовеза, којим се бави већ осам година.

• Техникa:
  Вез и златовез

Славица је декораторка по струци и чланица је удружења „Креативна визија“. Пустовањем се активно бави од 2017.године када је похађала курс на радионици пустовања коју је организовала Етно мрежа. Оно што је мотивише да се и даље бави креативним радом је чињеница да својим примером охрабрује друге жене да бавећи се израдом рукотворина, себи створе извор прихода. Кроз стални посао у туристичкој организацији града Лознице, ангажована је на представљању рукотворина у оквиру сајмова у земљи и иностранству, чиме шири традиционални дух Србије и спаја професионални ангажман са занатом који воли. Добитница је награде у техници пустовања у оквиру изложбе „100 жена - 100 минијатура“ 2021. године.

• Техникa:
  Пустовање

Ткањем се бави већ петнаестак година, али се и даље усавршава као посвећени учесник ткачких колонија на Старој планини и у Стапару. Умеће ткања и вештине демонстрације ове технике презентовала је радећи у галерији Етно мреже и у сарадњи са удружењем „Бео-етно визија“ из Београда.

Највише воли да израђује српске тканице и сувенирски програм с овим мотивом попут обележивача за књиге и привезака за кључеве. У народу још називана и „душепазитељица“ због изузетно богатог колорита, српска тканица даје јој слободу да ужива у игри преплетаја и комбиновања боја.

• Техникa:
  Ткање

Од детињства се бавила фолклором, што је навело да заврши курс ткања 2005. године, када из хобија почиње да се бави израдом предмета у овој техници. Кроз удружење „Панонке“ завршава и курс нецања, након чега се 2010. године храбро одлучује да отвори самосталну ткачко-занатску радњу „Катарина М“, за коју добија и сертификат „Отворене шаке“.

Највећу инспирацију проналази у изради елемената народне ношње и текстилних сувенира, где комбинује технике ткања, нецања и хеклања. Добитник је и награде за најбољи сувенир Града Панчева, а с народном ношњом коју је сама израдила учествује на многим међународним смотрама фолклора. Редовни је учесник изложбе „100 жена - 100 минијатура“.

• Техникa:
  Нецање

Председница је локалног удружења за производњу рукотворина „Мисија креатива“, које је основано уз подршку УСАИД-а и Етно мреже 2007. године, који су Славици и младима у Кладову пружили прилику да заврше обуку у технициу грнчарије, а чланицама удружења обуку ткања.

Вођством у удружењу даје активан допринос очувању традициионалног наслеђа источне Србије кроз учешће на тематским изложбама и манифестацијама, као и кроз сарадњу са локалном самоуправом и РАРИС-ом.

Инспирацију за дизајн проналази у узорцима грнчарије из периода Римског царства у околини Кладова, а сваки израђени комад подер естетске и културолошке, има и своју употребну вредност.

• Техникa:
  Грнчарија

Давид је дизајнер плетенине и историчар текстила. Његов рад обухвата технику плетења и писања мустри које посвећено објављује у часописима и његовом веб сајту. Такође се бави очувањем и промоцијом српске вуне на светском тржишту. Кроз комбинацију дизајна и вуне ствара модерне плетене комаде одеће и при том едукује и дели традиционалне вредности и наслеђе Србије. Његови радови обухватају разне технике плетења: од ирских плетеница до Шетландске чипке по којима је познат. Моменат који описује као „експериментисање техникама“ је нешто помоћу чега је успео да се нађе међу светски познатим дизајнерима плетенине. Његова амбициозност га надахњује да се даље развија у изради плетенина пошто сматра да су могућности за напредак и креативност неограничене.

• Техникa:
  Плетење

Плетењем се бави дуги низ година, а завршила је и обуку за технику нецања. Од плетеног програма израђује чарапе, капе, рукавице и шалове укарашене везом, а највише ужива кад плете двопређне чарапе, које су јединствене у свету и карактеристичне за Тимочки крај.

Богате разним колористичким орнаментима двопређне чарапе су изразити представници фолклорне „наивне“ уметности и пружају могућност плетиљи да искаже своју креативност и умешност.

Председница је удружења „Етно центар“ из Књажевца и организатор је многобројних курсева у традиционалним техникама и креативних радионица намењених деци и младима. Такође, захваљујући њеном ангажовању, успостављена је сарадња између локалног удружења жена и Завичајног музеја у Књажевцу који има сталну поставку двопређних чарапа и служи као извор инспирације и знања за локалне плетиље.

• Техникa:
  Плетење

Стицала је искуство радећи својевремено у индустрији трикотаже и едукацијом кроз обуке у организацији Етно мреже за технике веза, хеклања и ткања. Израђује плетени одевни програм, као што су чарапе, капе и рукавице, које укарашава богатим везом са цветним мотивима. Инспирацију за свој рад проналази у везеним мотивима карактеристичним за хомољски крај.

Са удружењем „Ентузијасти“ , чији је дугогодишњи члан, учествује на изложбама и манифестацијама, а у сарадњи са Етно мрежом, у пројекту јавних радова и изложби „100 жена - 100 минијатура“.

• Техникa:
  Плетење

Бави се плетењем, које је научила у оквиру породице, а 2010. завршава обуку за технику златовеза, у организацији Етно мреже. Од тада учествује у пројектима Јавних радова, у оквиру којих израђује азбуке у техници златовеза. Вредним радом усавршила је технику и постала једна од најбољих везиља. Осим ових техника, завршила је и обуку за технику пустовања вуне.

Такође, са удружењем „Мир и завичај“ радо учествује у локалним манифестацијама, као што су „Дани банице“ у Белој Паланци, у оквиру којих приређују изложбе народних рукотворина.

• Техникa:
  Вез и златовез

Аница је рођена у Сремској Митровици, а по занимању је васпитачица. Кроз њене руке прошли су различити материјали које је вешто обликовала у разна декоративна и дидактичка средства. 2020.године се први пут упознала са најстаријом техником обраде вуне - пустовањем. Обуку је завршила као најбоља у групи и као награду добила опрему за пустовање и сертификат едукатора Етно мреже. Постала је чланица удружења „Златно руно Сирмијума" у ком се њене идеје радо прихватају. Скромна и несигурна када је у питању њен таленат за који непрестано добија похвале и награде. На изложби „100 жена – 100 минијатура“ 2022. године њен рад, уникатна минијатура прозора традиционалне куће у Срему, је награђен као најбољи у категорији пустовања.

• Техникa:
  Вез и златовез